Medijacija je postupak alternativnog načina rešavanja sporova, u kome strane žele da sporni odnos reše mirnim putem uz pomoć jednog ili više posrednika – medijatora koji kroz dogovaranje i pregovaranje pomažu stranama da postignu zajedničko rešenje i dođu do sporazuma koji će rešiti njihove sporne odnose i biti prihvatljiv za obe strane.

Jedna od najvećih prednosti medijacije je u tome što omogućava stranama da reše svoje probleme na miroljubiv način koji zadovoljava njihove uzajamne potrebe. Medijacija ima visoku stopu uspeha (80%-85%) prvenstveno zato što ima strukturu, raspored i dinamiku koje nedostaju „običnim” pregovorima i postupcima za rešavanje sporova.

Osnovna načela na kojima se zasniva medijacija su :
načelo dobrovoljnosti koje podrazumeva da je za postupak medijacije potrebna izričita saglasnost obe strane, te da svaka strana u postupku medijacije u svakom trenutku i u svakoj fazi postupka može odustati od medijacije

Medijacija ne predstavlja sudski postupak, već je medijacija neformalan postupak prilagođen interesima stranaka. Posebna pravila u pogledu načina vođenja medijacije ne postoje, već ta pravila određuje medijator u dogovoru sa strankama, obzirom da strane odlučuju kako o predmetu postupka medijacije, tako i o sadržini njihovog sporazuma.

Najbolji ishod medijacije je svakako postizanje sporazuma strana. Ako su strane pristupile medijaciji pre pokretanja sudskog postupka, njihov sporazum ima snagu vansudskog poravnanja, a dejstvo ovog sporazuma je takvo da ukoliko bi jedna strana povodom istog pitanja kasnije pokrenula i postupak pred sudom, sud bi sporni odnos raspravio na osnovu sadržine tako postignutog sporazuma.